NOVI KONKURS...PRONAŠLA NA RADIO SNOVA... Da,  svi smo mi Božja deca

Produkcija RROM
Beograd
KULTura sNOVA
Zagreb
.

NAGRADNI NATJEČAJ
Kojim vas pozivamo da pošaljete svoje pjesme za zajedničku zbirku a koju će dvojezično zajedno izdati Produkcija Rrom i Kultura snova pod naslovom:
SVI SMO MI BOŽJA DJECA
Orgaizator zadržava pravo osim ovoga javnog Nagradnog natječaja pozvati neke autore mimimo Najtječaja, tako da pjesnici koji su nedavno poslali svoju pjesmu na temu Roma ne moraju ponovo salti pjesmu.

1. NAGRADA – Tiskanje zbirke poezije
2. NAGRADA – Bespalatan boravak na 6. Međunarodnom pjesničkom festivalu More na dlanu 2017.
3. NAGRADA – dobitniku će se uvrstiti pjesma u zajdničku zbirku More na dlanu, bez kotizacije.

UVIJETI:
- PRVA TEMA: Romi ( njihov život, ljubav, povijest, mitovi i legende)
ILI
- DRUGA TEMA – slobodna po izboru
- Odabrati temu i poslati jednu pjesmu na latiničnom pismu ne duža od 25 redova sa naslovom i
proredima kao dokument ili poruka na e-mail:
kulturasnovanatjecaj@gmail.com
- Osim hrvatskog, srpskog i bosanskog jezika, pjesme koje su na nekom drugom jeziku moraju imati prepjev na hrvatski ili srpski jezik.
- Obavezno iznad pjesme staviti IME I PREZIME, I PUNU ADRESU
- U predmetu e- maila obavezno navesti ime i prezime i naslov pjesme
- Rok za slanje pjesama je do 1. 9. 2016. godine.

Zbirka će s ciljem upoznavanja Roma i romske kulture biti izdana dvojezično - na matičnom jeziku pjesnika i na romskom jeziku.
Promocija zbirke bit će u jesen krajem 10.-tog mjeseca na Beogradskom sajmu knjiga gdje će biti i proglašenje pobjednika Natječaja.

Kako se ovaj Projekt zajedničke suradnje niotkuda ne finacira troškove izdavanja i prevoda na romski jezik snose sudionici zbirke i to 160 kn (22 Eura) sa poštarinom a odnosi se na Hrvatsku, Srbiju, Makedoniju i BiH.
Za ostale države cijena iznosi 30 eura sa poštarinom.

Ako se vaša pjesma uvrsti u zajedničku zbirku, način uplate poslat ćemo vam na vaš e- mail
Svi oni koji se ne budu pridržavali Uvijeta Nagradnog natječaja, neće im pjesma ući u zajedničku zbirku.

S poštovanjem,

Za KULTura sNOVA: Za PRODUKCIJU RROM:
Zdravko Odorčić Zlatomir Jovanović

DRAGI MOJI,  DIVNA SARADNJA I DIVNA IDEJA... DRAGO MI JE ŠTO SAM PRONAŠLA OVAJ KONKURS .GODINAMA MOJE PESME KRASE STRANICE MNOGOBROJNIH ZBIRKI PESAMA KULTURE SNOVA .

DA, SVI SMO MI BOŽJA DECA

                           I sada vidim nas u zagrljaju na jedinoj fotografiji koja je osvedočila naše zajedničke lepe detinje trenutke...Zlatini i Krdžini Dude, Bebe, Oni kod nas su bili često jer im je majka Zleta pomagala kod naših pekara sa kojima smo živeli u istom dvorištu.Mi smo nekad svraćali kod njih kad smo išli kod bake i deke... Druženje  nas je radovalo...I sad je blaženstvo  u mojoj duši kad se setim te naše radosti druženja čiste dečje ljubavi u prijateljstvu .Puno dvorište dece.Mi Bricini , pa ČikaLukini, Misin, Zlatini, Dojin... Gledali smo svi TV kod Močače,  i čika Slavka našeg pekara.Još osećam miris, skoro ukus  hleba koje nam je naša Majka Ivanka  i Tetka Milosava  mazale svinjskom mašću solile i posipale alevom paprikom a mi jedemo u slast i gledamo jedni drugima crvene brkove .Pa se smejemo, ori se dvorište...Bože kako smo svi bili lepi i srećni tako nasmejani i umazani a posle ...Divila sam se Ocu kako zna romski i priča sa Zlatom i Krdžom pa se smeju na sav glas na svaku reč...Još sad čujem sebe -Tata šta pričate , šta si rekao kad se tako slatko smejete...Kad ćeš me naučiti ciganski da pričam...A oni,  oepet nastave sa pričom , oni odrasli ...Dude... Bebe... Slavice.... smejemo se pa se vijamo a hleb držimo u rukama tako čvrsto da nam ne ispadne iz ruku pa nam mast klizi niz prste koje oližemo pošto pojedemo i hrlimo po drugo parče na lepinju vruću namazano...Močača vikne, podeli ostatak al tačno po broju...  sednemo ispred kuće na prag i Nadica i Perica i Miša i Bata Seka Ceca i Ja, i Bane i Jasmina ...Dude, Bebe...Odrasli se šale , smeju, gledaju televizor a mi...Kako smo se mi družili i igrali kad smo bili deca, u igri smo mi stizali čak do meseca a hleb miriše...Još sad čujem našu graju , radost ciku i osećam vruću prašinu pod tabanima koja dok se puši ko da se zlati pa kad se kući pojavimo kupa nas matiJoš osećam miris hleba i vidim dečja srećna nasmejana lica...Dude i Bebe su se udale negde u Uzveće i imaju dosta zdrave dece dao bog ...Slavicu smo seka i ja videle ovde u Šapcu  ispred Crkve ...Bože kako smo se obradovale , zagrlile  , izljubile ...pitale smo se ...ispričale...

Još osećam miris hleba ...Hleb ljubavlju miriše...takav hleb je majka znala da umesi u smederevcu kad smo došli u Šabac...a hleb ljubavlju i detinjstvom miriše...takvog hleba nema više. BZ

   02h 02' 27.08.2016                                                                       Voli VAS Vaša Biljana Zablećanski