У СРЦУ ИХ НОСИМ

То вече су Глушачки песници читали,  говорили своју поезију...
После  изванрадног песника  Јоје Симића  ... Цаца је и овај пут најавила...
-А сада... Драја, Драгољуб Заблећански , наш Драја брица ...Аплауз га је пратио до бине...
...И сад га видим у црном дугачком капуту са  црним шеширом на глави, насмејаног лица  како гласно разговетно само на њему својствен начин нежном  бојом гласа говори  своју поезију, на бини Глушачког Дома Културе .Ми деца смо му се дивила. Кад је знао да га мајка гледа као то вече,  засенио би све присутне   својом појавом и брилијантним на  изуст стиховима .Његово беседништво је увек награђивано громогласним аплаузима.
-Мјка, тата дивно говори своју  поезију шапнуо је бата мајци.И ја ћу ...
-Знам  сине мој ...
Аплауз за дочек дозвољавао је још понеки коментар.
-Мајсторице,   твој Драја а мој мајстор  најбоље рецитује...додао је Роле
-Роле , знам,  Мени је стално рецитује...слатко се насмејала и додала грлећи нас троје - Децо, ваш мили отац, мој Драја ...мој песник...мој човек ...чула сам  је како нежно говори.
Стајала је у новом комплету од твида који је сама сашила за ову прилику.Лепа линија  модела  оцртавала је њену крхку згодну фигуру. Природно коврџава коса јој је уоквиривала нежну пут лица . Само је руж имала који је истицао њене меке, нежне усне.Обожавали смо и мајку и оца.
Могла сам видети дивљење и љубав из мајчиног погледа док је тету слушала и гледала
У свој љеговој појави видех како нежно гестикулира рукама, гледа у правцу мајке  а стихови му течно и  заљубљено осликавали Љубав према Вољеној Жени.Публика је аплаудирала...
У поклону Роле му је додао Гитару- Хајде мајсторе ону нову што си данас саставио у радионици...
Тата се насмеја , узе гитару и цифрајући по жицама  причао је о његовим Глушцима


ЈЕСЕН У СЕЛУ МОМЕ
Село моје,
завичај срца мога,
у теби се јесен
хладна слила
зави те у скут свој.
Ветар ко лукава звер
вешто се шуња
кроз жуто лишће
сурово стриже
невина стабла дрвећа.
Гледам димњаке села
нјихов немирни црни клас
како их ветар носи,
односи у неповрат.
А Сунце жмирка испод  облака
као да опроштај даје свој
немоћним зрацима милује
кровове села мог.
Кад јесен прође глад
зима ће селом проткати бели кров,
ал' доћи ће опет пролећни дан
свануће пролећни рај.

Тајац у сали ...пролегао се аплауз...Поклонио се и насмејан дошао међу нас четворо грлећи мајку једном руком а нас троје дтугом.
-Браво Брицо !-чули су се повици  из публике док нас је грлио...
-Голубице моја...децо моја...Сви смо се загрлили.
-Тата ти си најбољи, нас троје смо скоро у глас рекли грлећи и оца и мајку.
Тај загрљај нас петоро ме и сад греје.

Кренули смо кући...Месец је обасјавао пут до куће  а звезде показивале лепоту млечног пута на небу.Те ноћи се видео млечни пут у најситнијим детаљима светлуцаве лепоте...отац је и у овом случају  објашњавао које су разигране звезде у сјају месеца  ...Небо нам је просветлило мисли .Нас троје  Сека, Бата и ја смо наизменично причали  да ћемо и ми бити писци и рецитовати, говорити нашу поезију  ко тата...Док су мама и тата ишли загрљени до куће,  мама и тата су нас бодрили а  ми деца  смо срећно рецитовали свако своју песму, рецитацију ...Бата  Песму о Коњима, Цеца  песму о Зецу а ја моју Ој Шумеце Горице Сво трома су нам биле објављене песме у дечјим новинама .
Пратили су  нас аплаузи од раног детињства ...

Бата Миленко је наследио оца на великој  животној позорници.
Тата,  мама и сви ми смо волели, дивили се и уживали у  Батиној глуми.
Бата  је имао најлепши поклон пред обожаваном публиком...Аплаузи које је њему публика поклањала за сваку улогу  брилијантне глуме,  били су јединствени  и сад чујем громогласне аплаузе упућене Њему. Највећи глумац данашњице Миленко Заблећански-Заблаћански ...Драјин и Иванкин син...И сад му аплаудирају.
Кад видим да на млечном путу неба да звезде трепере знам да му на позорници неба аплаудирају.Можда сада њих два заједно глуме док их мајка гледа.

Отац је обожавао мајку , волео је , дивио јој се .Волео је онакву каква је ...Његову голубицу, нјегову Иванчицу...убрзо је отишао за њом.

На данашњи дан 09.02.2006 наш отац Драгољуб је отишао Богу драгом.Његова голубица, љубав,  његова  , Иванчица га је чекала.
Њих двоје су сачекали нашег Бату Миленка , сина Мику заштитника и за живота  заштитника
.
Сад њих троје млечним путем неба нам осветлјавају звездама озвездан пут овоземаљског живота .Они су наша три Анђела која нас Нену, децу Ивана , Николу, Ивана , Цецу и мене својом .љубављу чувају а ми таквом истом љубављу ,  једни за друге живимо....БЗ

                                                                            Биљана Заблећански