ДАЛМАТИНСКИ ЧУВАР
-Много те волим мила моја ти то знаш ...Говорила јој је Срна Док је левом руком мазила по коси пипкала по раменима па дуж целе њене руке баш онако како је Цица научила ...ко мачка...лагано...Зора јој је децу чувала , помагала ко мајка ...Она и Поп су увек били ту кад је Славко био на путу...
-Мила, молим те пробуди се, молим те ...сад ће деца па ти нјих волиш ...ево одаћу ти тајну носећа сам , четврто је на путу дао Бог.Н аслонила је главу на нјен длан који је држала лјубила је у руку и немо се расплакала
-размишљај Срно нема ишта од плаканја ...обрисала је сузе и на глас причала...Зорина мајка је далматинка , поп је далматинац ја сам удата за далматинца ...Далмација ...Срно , хајде знам да ћеш се сетити...Пакоштани , Вера, Самбунјак...бака ...бака...да стара далматинка Одједном је видела старицу , гестикулирала је нажно рукама и причала
Слушај ме добро србијанче...запамти волим твоје родитеље а и деда ти је са мојим Милом био најболји друг у војсци оба су били везисти ...Причала сам ти а ти запиши о нјима а ово запамти...Он је увек иза куће , чува кућу...иди иза куће и видећеш га, препознаћеш га ...
Срна је изашла иза куће нји тамо била још како су деца пробала цикламе и када их је Зора плачући почупала, није знала да су отровне...
Сетила се ...Чула је саричин глас како је води...Кад га видиш мора да буде у највећој снази имаће велико стабло и крошљу .Мора бити сам и то је он.Иди мала сад иза куће и нађи га ...нађи му жилу и зови ме...
Срни се све вратило ...имала је осам година...изашла је иза куће и ...он је стајао окренут највише сунцу.Стабло је било глатко без бодљи...Што је ово бака мени рекла...али интуитивно је чучила крај стабла и видела отворену жилу
-Бако , Бако проначја сам жилу
- Знам лепојко моја твоја коса ми мнного прича и моја је таква била ...Носила је перорз и стаклени сатлјик са широким грлом ко у бокала
-Ево засеци на том месту колко би ти могла да издржиш бол и потури стакленац сока ће изаћи онолико колико треба и кад је неко у дубокој несвести знај да нас чује и дај му дрвеном кашичицом да попије па сваких пет минута
-Бако...
-Србијанче моје ништа ми немој говорити...само запамти не записуј...
Срна је изашла ...одмах га је угледала био је исте велишине ко из детинјства ко пресликан...
Опет је чула старичин глас...Кактус достиже своју снагу и помаже али не треба га рано узети мора да сазри онда делује ...
Отишла је по стакленац у своју кућу перорез дедин ...
Урадила је све интуитивно ...Полјубила га и захвалила му се ...понела је драгоцену течност нјеној Зори...
После сат времена дисала је нормалније...Сати и сати су прошли у Срниној причи нјеној Зори ...Знаш ено га Попов Кактус има сврху није ни знао засто је ту ...Али га ко очи чувао...Закашљала се ...Цица је дошла и легла јој на груди...тек сада ...Срна је знала да је добро...
Сви су дошли одједном ...Славко, деца ...Поп...Крстаренје је било готово ...
-Још ова кашичица
-Зора се закашљала -Где сам
-Срна је загрлила -Код куће си мила моја
-Била сам негде ...тако је лепо било светлост и зелена ливада мој Ива ми показивао пут, све сам ишла за нјим... а онда ми рекао да није време ...Загрлиле су се немо ...Хвала ти Боже за овај осећај љубави малте не да су обе заједно две жене изговориле крстећи се и захвалјујући Богу
Усли су сви одједном Јоско је носио Ивана на врату Поп Мазу а Славко своју слику и прилику...Смејали су се
-Срно лјубави моја ста је било застао је Славко
.Мала моја што лежиш шта се мазите , дођи ти код твог Попа грлио је
Попе пажлјиво користила сам Кактус ...Заплакао је ...Боже хвала ти
Ајде лјубави моја узми гитару оћу да певамо ...ОНУ НАШУ још слабашна али насмешила се Зора
Поп је свирао ...певали су
-Срно моја ...лјубио је славко у слепоочницу, лјубави моја ...БЗ
Биљана Заблећански
12:30...22.02..2016
-Много те волим мила моја ти то знаш ...Говорила јој је Срна Док је левом руком мазила по коси пипкала по раменима па дуж целе њене руке баш онако како је Цица научила ...ко мачка...лагано...Зора јој је децу чувала , помагала ко мајка ...Она и Поп су увек били ту кад је Славко био на путу...
-Мила, молим те пробуди се, молим те ...сад ће деца па ти нјих волиш ...ево одаћу ти тајну носећа сам , четврто је на путу дао Бог.Н аслонила је главу на нјен длан који је држала лјубила је у руку и немо се расплакала
-размишљај Срно нема ишта од плаканја ...обрисала је сузе и на глас причала...Зорина мајка је далматинка , поп је далматинац ја сам удата за далматинца ...Далмација ...Срно , хајде знам да ћеш се сетити...Пакоштани , Вера, Самбунјак...бака ...бака...да стара далматинка Одједном је видела старицу , гестикулирала је нажно рукама и причала
Слушај ме добро србијанче...запамти волим твоје родитеље а и деда ти је са мојим Милом био најболји друг у војсци оба су били везисти ...Причала сам ти а ти запиши о нјима а ово запамти...Он је увек иза куће , чува кућу...иди иза куће и видећеш га, препознаћеш га ...
Срна је изашла иза куће нји тамо била још како су деца пробала цикламе и када их је Зора плачући почупала, није знала да су отровне...
Сетила се ...Чула је саричин глас како је води...Кад га видиш мора да буде у највећој снази имаће велико стабло и крошљу .Мора бити сам и то је он.Иди мала сад иза куће и нађи га ...нађи му жилу и зови ме...
Срни се све вратило ...имала је осам година...изашла је иза куће и ...он је стајао окренут највише сунцу.Стабло је било глатко без бодљи...Што је ово бака мени рекла...али интуитивно је чучила крај стабла и видела отворену жилу
-Бако , Бако проначја сам жилу
- Знам лепојко моја твоја коса ми мнного прича и моја је таква била ...Носила је перорз и стаклени сатлјик са широким грлом ко у бокала
-Ево засеци на том месту колко би ти могла да издржиш бол и потури стакленац сока ће изаћи онолико колико треба и кад је неко у дубокој несвести знај да нас чује и дај му дрвеном кашичицом да попије па сваких пет минута
-Бако...
-Србијанче моје ништа ми немој говорити...само запамти не записуј...
Срна је изашла ...одмах га је угледала био је исте велишине ко из детинјства ко пресликан...
Опет је чула старичин глас...Кактус достиже своју снагу и помаже али не треба га рано узети мора да сазри онда делује ...
Отишла је по стакленац у своју кућу перорез дедин ...
Урадила је све интуитивно ...Полјубила га и захвалила му се ...понела је драгоцену течност нјеној Зори...
После сат времена дисала је нормалније...Сати и сати су прошли у Срниној причи нјеној Зори ...Знаш ено га Попов Кактус има сврху није ни знао засто је ту ...Али га ко очи чувао...Закашљала се ...Цица је дошла и легла јој на груди...тек сада ...Срна је знала да је добро...
Сви су дошли одједном ...Славко, деца ...Поп...Крстаренје је било готово ...
-Још ова кашичица
-Зора се закашљала -Где сам
-Срна је загрлила -Код куће си мила моја
-Била сам негде ...тако је лепо било светлост и зелена ливада мој Ива ми показивао пут, све сам ишла за нјим... а онда ми рекао да није време ...Загрлиле су се немо ...Хвала ти Боже за овај осећај љубави малте не да су обе заједно две жене изговориле крстећи се и захвалјујући Богу
Усли су сви одједном Јоско је носио Ивана на врату Поп Мазу а Славко своју слику и прилику...Смејали су се
-Срно лјубави моја ста је било застао је Славко
.Мала моја што лежиш шта се мазите , дођи ти код твог Попа грлио је
Попе пажлјиво користила сам Кактус ...Заплакао је ...Боже хвала ти
Ајде лјубави моја узми гитару оћу да певамо ...ОНУ НАШУ још слабашна али насмешила се Зора
Поп је свирао ...певали су
-Срно моја ...лјубио је славко у слепоочницу, лјубави моја ...БЗ
Биљана Заблећански
12:30...22.02..2016
Ljubav27. фебруар 2016. 04.28
-Prođi mojom kalom...tiho se čula pasma koju su svi voleli ...Odjednom su bile upotrebljene sve četiri gitare , pradedove gitari iz Srnine i Slavkove kuče...usledio je zagrljaj nežni ...čuli su se prekrasi vokali.Noć i umor je sve uspavala .Muškarci su prvo decu smestili u krevet , Slavko je uzeo pospanu Srnu sa Bebom u naručju i lako ih poneo.Pop je legao kraj njegove voljene i slušao kako diše u mirnom snu...Josip je otišao do hangare...Jedrilica ga je čekala...Noć je bila zvazdana more okuoano luninom svetlošću ...uživao je ...Hvala ti Bože za ovaj osećaj ljubavi...Fotografisao je Budihovac...Tu je njegova ninfa prvi put izronila i učinila ga najsrećnijim čovekom na svetu...Odneće joj sliku ...Zvezda padalica mu se nasmešila sa neba ...BZ 13h 30 m8n 27.02.2016
