N O Ć POEZIJE -POEZIJА KOJU VOLIM,11.07.2015...19h51min

MAZO MOJA MALENA:  ✻ღღ¸.✻✿✿*ﾟ‘ﾟ･...*ﾟljubav...BZ´✿✿*ﾟ‘ﾟ･...´¯`✻ ✻ღღ ...

Petrovdan 12 jul 2015 leta Gospodnjeg ...0h49min


N O Ć POEZIJE 
POEZIJА KOJU VOLIM,


O VIOLINO

Kada bih znala
o violino zanosna
pod rukom veštog čarobnjaka,
šta tvoje žice snuju
i gde putuju
melodije tvoje divne.
kao ošarani leptir
svetlošću sjajnom
krenula bih s tobom
na put dalekih smiraja.

S tobom ljubila bih 
srca zaljubljena, nežna i začarana.
Hodala poljima žitnim, 
letela visoko s kondorom snažnim 
sred visina planinskih.
Milovala bih zaspala čeda
kraj majki snenih.
Plesala bih s pahuljom nežnom
celu noć do svitanja ranog.
Tada bi se s ljubavlju spustile
na sede vlasi starice
i novorođenim danom ispunjene
želje ispunili.

O violino čarobna
što osvoji srce moje 
i učini da tananost tvoja
usreći beskonačnost, uzvišenost
i malenkost življenja mog.

O violino mila
kada bi reč mogla 
izreći milost , dragost
i lepotu tvoju.

I pesnika ponekad reč napusti
i odluta u tanane žice tvoje 
i nođena plimom 
spusti se ko plašt ljubavi
na dvoje mladih
što na Mesecom okupanoj obali
svoju ljubav tkaju
i prostiru na postelju 
izveženu notom , zrakom i notom tvojom .

Verica Babić

30. Јануар 2012. 00:12

POKLON  TEBI,  POEZIJI

Nemoj nocas da budes nezni cvet 

Neko ce ti namerno latice otkinuti 

jer ne mirise ljubavlju kao Ti 

Nemoj nocas da budes nezni leptir 

neko ce ti namerno iskidati krila 

jer ne ume ljubavlju da leti kao Ti 

nemoj nocas... 

nocas budi Ti 

koji miris ljubavi siri 

dok zbog ljubavi opet leti ...

ovo dvoje samo prave guzvu

Biljana Zablećanski 

8. VJETRA ŽELJOM ISPUNJENI 

Čitajući tebe mirisima tvojim omamljen sanjam 

Stopala ti u pjeni morskoj 

I školjku bisernu što ti grudi miluje 

K'o poljupcima mojim 

Šapat ti čujem dahom mi usne tražiš 

Srce mi dodiruješ 

Uzimam te jarbolom platna raširenih 

vjetra željom ispunjenih..

Zdravko Odorčić                                         30. Јануар 2012. 

LAKU NOĆ ,LJUBAVI 20. мај 2013. у 20:58

Ne želim šutnju dragi moj,

 rukavice nevidljivih obrisa

 nisu na Tvojoj koži

 nego ovi dlanovi topli

 i prirodom istkani žele Te dotaći 

ali Ti si umoran 

od popravljanja mostova

 kojima si želio povezati

 sve svoje žene

 u jedno ili od pisanja 

u kojemu raskrvarene riječi 

prizivaju vrijednu maticu

 da med od ušećerenoga slova napravi 

eh , umalo ti zaboravih reći

 jučer sam dobila pismo

 iz kojega je izletjelo 

nekoliko starih uništenih ulica

 a u svakoj od njih 

potresna priča o zmaku 

u kojemu se razlila žuč niz kosti

 nutarnjeg življa , 

baš kao i sada

 što se tinta razlijeva

 pred Tvojim okom kasno je,,

 ali samo sam poželjela prije sna

 nasloniti svoju kazaljku na Tvoju

 da nam se misli spoje

 i uzeti tihi udisaj 

u kojemu ću provesti noć

 i molim te ako možeš

 ovo metalno svjetlo

 koje me bode u oči

 skrij ispod svojega jastuka

 oprosti ,znam nisam te trebala ometati

 baš pred san uništila sam Ti večernji ritual

u kojemu stari Vrač moli svevišnjega oprost 

za grijeh koji ćeš sutra iznova napraviti 

Laku noć , ljubavi ! 

Forever@LidijaPuđak

AERODROM 

Pretresali su me, 

onako.. 

od glave do pete.. 

Skinuo sam cipele,

 ispraznio džepove.. 

Morao sam biti čist,

 potpuno sam..

 za te daleke letove.. 

Širio sam ruke.. 

prolazio kroz skener.. 

Policajac reče: -To je sve… 

Nije ni slutio da u srcu krijem te.. 

 Nijaz Mujdanovic...08.01 2013 

Nauči me 

Skini mi krinku koja skriva prave želje 

ja još učim o ljubavi 

pokaži mi prstima put 

kojim trebam sitnim bodom

 vesti stazu do tvoga srca 

Dopusti da budem biser na tvome dlanu 

bijeli sa primjesima ružičastog 

pod suncem 

da odbljeske tvoga lica pošaljem u svemir 

tamo visoko gdje nema granica i nedodira 

tamo gdje je tišina skrušena u svojoj želji 

da šuti i dalje a ipak da priča 

ogrni mi od zime protrnuta ramena 

kaputićem od tvida (meni je nježan kao svila) 

lezi pored mene na meku travu 

i sviraj sviraj pogledom dodirom mirisom 

sviraj našom nebeskom tišinom 

dodaj nam ritam 

spuštajući kap rose sa lista djeteline 

na vrat mi užegnut od potrebe

 izvinut prema oblacima gdje snivam 

ja još učim o ljubavi 

oslobodi me 

copyright © by Laura Klapka

VOLIM KAD VOLIM   31. август 2011. у 18:24

 Volim kad volim

 pa kad mi se tijelo,

 ožegne ljubavlju. 

Ne bole me te rane, 

ja nisam jedan od onih

 kojima je ljubav strah, 

u drhtavim koljenima.

 Ne ruši se nebo na moje grudi

 kad me dotaknu osjećaji, 

za tobom osjećaji… 

Jer dok god postojiš, 

dok god tvog duha u tijelu ima, 

neće me oluje zaustaviti 

da dođem do tebe, 

i da te zagrlim, 

nježno ti govoreći, 

da moje srce kuca za tebe. 

Ne boli me ljubav,

 ne boliš me ni ti… 

Kako bi me i mogao

 gristi dar s nebesa, 

koji mi je poklonjen 

i u slutnji i u šutnji… 

Znam, govore tragovi tjeskobe, 

povrijeđenost grmi u daljinama,

 šuljajući se poput zvijeri 

spremne da napadne. 

Ali svejedno volim kad volim, 

jedino takav i postojim

 i ne trebaju mi razlozi veliki,

 da bi volio…

Vjekoslav Zadro

ONOSTRANA LXVI  29. Јануар 2014. у 10:18 

Zrno

Stih

I klas

A sunce

I zuj Bumbara 

Onkraj Slada

Zrno Slika I snop 

A sunce

Bruj i 

Pčela Onkraj

Boje 

A s onu Stranu

Samo Miris

od Bruja

I trag 

Trag Hljebom 

Što Kroči u 

Pogledu

Onkraj... 

Emir Sokolovi

LJUBIČASTA NOĆ 25. мај 2013. у 18:47

 Uzavrela tišina u noći ljubičastoj 

Ne da smiraj tijelima

 Zatočenim, nesnom ljubavnim. 

Uzdahe slasti udišu

 sa skladom Struna, 

koje prsti vješto prebiraju. 

Požuda ispija čežnje

iz čaša punih 

-Opijenost slavi dosegli trenutak; 

U ležaljci od zvjezdanog sjaja 

Prepliću se ko svilen - gajtani, 

Čvorovima vezujući misao bez kraja... 

Jezde poljima sreće 

- notama im uglazbljeni dani 

hurija dženet h.dž .. :)>

Nedovršeno pismo....6. септембар 2011. у 20:03 

Nedovršeno pismo... 

danas se više ne pišu pisma..

ali..ja..ne mogu drugačije..

pa ti pišem pismo..

ovo moje..

rukom poludrhtavom od sreće..

radosti..tobom opečačena...

 danas se ne pišu pisma..

ali nađi vremena..

pročitaj ga... 

ovo je moje .. 

znaš...

dodirnata svemirom topline..

radosti..

ne mogu drugačije...

 pisma su dosadna ..

znam..

ma...

što reći..

večer se lagano spušta...

ja pišem..

tebi..

sebi?..

nama... 

ovako sklupčana..

sva rasanjena..

pišem ti pismo.. 

ej..

sutra ću ga dovršiti..

tu si..

telefon zazvonio..

tvoj glas..

moj glas...

nasmijana ..

razdragana..

tvoja..

svoja...

da.... 

sutra ću..

ovo moje pismo..

nek..čeka...

ksenija kancijan

SPOJENI DLANOVI       

(molitva…ili ljubav) 11. Јануар 2014. у 12:00 

Tek na treptaj udaljen Iz svog svijeta 

u moj Bez kucanja ulaziš 

Bez pravila me ljubiš 

Pijan se opijaš iznova 

Hodanjem na vodi 

Poput sveca raširenih ruku

 Nikada ti nisam rekla Ali znaš… 

Čitaš s mojih kazni presude

 Od sebe ne možeš pobjeći 

Zalijevajući usne vinom 

Ni kada posjećeš Ljubavi korijenje

 Bol se neće uplašiti I grudi ti poljubiti 

Potpisom predaje 

Nisi mogao ni zamisliti 

Kako je plivati u mojim očima 

Nisi ni slutio kako je divno 

Hodati mojim otiscima

 Zatvori prozor i Skuhaj nam kavu

I onako do smrti 

Nesanicom ćemo se voljeti

 I ovaj hladni zrak zime 

Nećemo zagrijati 

Spojenim dlanovima. 

Kosjenka ...Suzana Oštric

Onostrani nemir

 Onostrani nemir

 ponekad samo poželim 

da nestanem

 u skrovitosti vlastite sjene

 da se provučem

 nevidljiva 

nečujna

 nepoznata

 ponekad samo poželim

 da zaboravim

 neprocijenjivu vrijednost 

nikad izrečenih misli 

neispisanih riječi 

a tako sam prokleto vidljiva

 u svojoj krhkosti

 slomljenosti 

nemoći

 da otvorim 

zasunom zatvorena vrata

 onostranog nemira

Ljubica Ribić Marošević

NJIH DVOJE 

18. април 2012. у 23:55

 Rodila se žena

 i budna sanja dodir...

dah na vratu...

toplinu uzdah...

udisaj...

miris... 

osmijeh koji topi 

njena ograničenja 

rastopljena mili mu tijelom

 osjeća mu usne na stomaku 

crna, divlja kosa 

klizi do mjesta 

njegovog ostvarenja 

upija mu svaki uzdah 

žarom htijenja 

drhti nad grčom njezine želje...

bokove uzdiže.. 

usnama mu kao dar vrelinu 

svoju daruje

 i tiho ga odvede 

do beskrajnog zvjezdanog kraja 

napokon rođena

 u njemu uz njega 

by Nela Servantes

 SVOJE EPRUVETE PUNIM

 Samo lična iskustva doživljena, 

ne tuđa, koja draže, 

mogu ostati trajna graninitna stena,

 i kad svi lomljavu traže. 

Pa kada ljudima istinu, 

tako, kažem jesam jeretik. 

S pravom, 

na laži i zlo, ukažem,

 sledi etiketa: skeptik. 

Jasno je, 

ne naginjem nijednom 

nizu svoje epruvete punim...

 Ni daleko, od vatre,

 ni blizu,

 nit se prostački bunim. 

Kažem, ne postoji, ništa, 

osim onoga, 

što je u našoj svesti. 

Redom dokazi

 od dobroga,

 do zloga,

 ti stalni, ciklusi, česti.

Vidiš, samo,

 sopstvene slike su doživljene

u apsolutnom cugu,

 u njima,

 sitne oaze iskustva, 

osvojene 

pa imaš, tako,

 i sreću i tugu.

Miodrag Jakšić

Još pamtim

Još pamtim tvoj glas

 i smijeh 

Topli stisak ruke 

na Zlatnim stijenama Verudele 

Još sjećam se poljupca

 i obećanja 

Tiho prošaptano : Volim te 

i zagrljaj na plaži kod Parka 

Još pamtim noći bez sna

 i prvi ples

 Nježno čitanje pjesama

i Srce od pijeska 

na tvom dlanu 

Još pamtim tvoj glas

 i smijeh 

Još sjećam se tebe

 i poljupca 

Još volim te 

Anna Maier

Zaneseno, nezno, ljubavno

 Muzika svira,

 puno ljudi je oko mene, 

a ja te trazim pogledom.

 I videh te! 

U ocima ti prepoznah radost

 i srecu sto smo se sreli.

 Drzimo se za ruke, 

grlimo se,

 pricamo, ljubimo...

 Na tren mi se ucini

 da vise nisi isti 

i da me ne gledas kao nekad.

 Moram da idem,

 zurim... 

Jos jednom zelim da te vidim. 

Okrecem se 

i shvatih da sam pogresno mislila.

Ipak si ostao isti... 

Oci su me Tvoje gledale 

kao nekad 

sa puno ljubavi i zelje

 i posle toliko godina.

 Shvatih, 

nista se nije izmenilo 

ni kod tebe, ni kod mene... 

Kroz moje telo 

prodjose slatki zmarci

 kad pomislih 

na sledeci susret sa Tobom. 

Muzika me ponese 

i ja zaigrah. 

A ti? 

Ti si me gledao 

zaneseno, nezno, ljubavno.

Svetlana Zablećanski

Ne zaboravi 

Ja sam se u tebi trazio

U mene si se ulivala 

Slucajni pogled nas mazio 

A ti si dusom snivala 

Nepogresiva al ohola 

Nestvarna al zarna do bola 

Ovijena oko uma 

Utaknuta u srce 

Ukljucena u bilo krvotoka 

Jezdila si smerno njezno 

Dok nisi posejala pakao ovde 

Gologotom pogleda osmeha vida 

Sad samo tuzim ridam 

Padam a vidima 

Sav stidan 

Obnevidan Zakopavam zaborav 

Oticem rekom modrom 

Ulivam u Crno more 

Slusam Baha 

Patim jutrom do plave zore… 

Milan D.Bulic- SIRano 23 03 2013

Ispunjena želja

Pokušavaš pogledom
u mom pogledu da pročitaš
dokle smo spremni da odemo
i da li ćemo želeti i moći da se vratimo.

Oboje znamo da moja šaka

zaglavljena među tvojim stisnutim kolenima

samo glumi da ne može preći granicu.

Tako me dobro gledaš,

dok se tako dobro uzdržavam

da ne odgrizem mesta koja ljubim…

Ne gledaj me tako, poješću te!

Brineš da ćeš izgubiti kontrolu

nad mojim dodirima ako ne gledaš?

Dobro, gledaj kako gubimo kontrolu…

Reci šta ne smem, da bih znao šta moram.

Još uvek mirišeš na sebe,

dok diskretno ostavljam svoj miris

na omiljenim delovima tvoje kože…

Glumim da ne primećujem da popuštaš

i da si spremna na sve na šta sam spreman…

Želim da želiš baš sve što želim…

Želim da budem siguran

da ispunjavam želje

koje noćas prvi put želiš.

Kako samo umeš

bezobrazno da uzdahneš,

tako da ostanem bez daha,

pa moram prstima da šapnem

da imam nešto važno da ti kažem…

Pogledom govoriš mom pogledu

da postaje neizdrživo…

Pogledom govorim tvom pogledu

da postaje neizdrživo…

Srećom, ne sanjamo.

Da sanjamo,

ovo bi bio trenutak

kad bismo se probudili.

Goran Tadić



4.decembar 2014- 21:06

ti čekaj
tek izašla iz crne noći
nosim jasna sjećanja
u bilo utkana
a jutro mi nosi
nove izazove
nova traganja
kroz dan klizim smjelo
breme skupljam
a to me ponekad plaši
i neću više
neću
odustajem
umjesto toga
ja ću poletjeti
poput leptira
bez traga
ostaviti ću na obali
netom nađene bisere
(ja ne nosim bisere)
u zalog sutrašnjim sjećanjima
kad pronađem dugu
kad bisere obojim bojama sreće
tada njima ću se okititi
onda ću se sebi vratiti
pa ću sebe 
vratiti tebi
ati me čekaj 
ti čekaj
Davorka Kotiga Flego