VOLIM DA ČITAM PRIČE I PESME OD MOJIH PRIJATELJA I DA TO PODELIM SA VAMA DRAGI MOJI

UŽIVAJTE...Voli VAS Vaša Biljka - by dadana - ljubav

Nijaz Mujdanovic

SUNET

Volio sam Hajriju, kao dva oka svoja..A nije valah bila puno starija od mene..Samo dvije godine i par hevti..Igrali smo se uvjek zajedno.
Ama znam ba..I ona je volila mene..
Jednom je tako hlupila Muharema šamarom kad mi je ovaj ,hapio klikere ..i prob'o bjezat preko Mujine tarabe.Muharem me nije volio jer mu se Hajrija plaho svidjala .Pa me zafrkavo,što nisam odzarasen.
A babo nije imo para,da zovne berbu Niti majka da napravi sirnicu, baklavu..serbe..pa zovne komsiluk.
Jednom sam tako plak'o Nais'o babo s posl'a čuo Muharema kako me zafrkava...Uzeo me krkaće i unoseći u avliju govorio:
Ne brini ba Nijaze ...osunetice babo svoju cundaricu..
I Bogme..ne prodje ni dvije hevte, dodje berbo u našu avliju. Majka brzebolje uže kahveni mlin da časkom samelje kahvu . A berbo mi pridje pomilova po glavi i priupita babu, jesam li ja taj momcina..Babo klimnu glavom i kroz smijeh glasno rece;
Eh ovaj je bogme veliki ,moracemo ga kroz bure..
Ja sam plak'o molio mater da me ne sjeku..
Pridje mi i babo,onako malo nervozan,pomilova me..
De ba, man' se placa...Svi smo to obavili ..dosla reda i na te..Nece te djeca zafrkavat..a biće i para..I onih slipavih seceraka..s i majka rekla,napravit će nam baklavu..
Do ušiju mi doprije i glas Hajrijin. Natakarila se gore na tarabu,tužno me gledajući.
Ti znaš šta si obeć'o Nijaze ..Pola kese šećeraka da ćeš mi dat.Hajde obavi to ako me voliš, pa ćemo pod Omerov dud.A Muharemu ne damo u inat , ni jednu šećerku.Gled'o sam u moju Hajriju . U u dva njezina zelena oka, što su se presijavala,ko Ahmin potok u sabah.
A hocel bit babo šarenih šećeraka ?
Tobe jarabi Nijaze ...jasta ce već bit Ode eno majka časkom baklavu..
Dobro babo..Al molim te..ne daj Hajriji da viri kroz pendzer..
Taj dan sam prelez'o na našoj seciji.I svi su oko mene nešto vazda titrali.
Sutradan sam već bio sa mojom Hajrijom,sjedili smo pod Omerovim dudom i sladili se šarenim slipama.,,Eto ba dzaba si nolik'o plak'o..A nije te toliko bolilo ha ..raspitivala se ko milconer moja Hajrija.
Nije bona..malko..
A krio sam pogled da ne vidi mi u očima kako lažem i da me bol još uvjek presjeca medju nogama.
Ama znala sam ja da si ti jak i da ne's plakat.
Hajrija gurnu sebi u njedra,i medju prstima joj zasija bijela petodinarka.
Uzmi..skoro ce zapovjednicki
Ovo sam sačuvala za tebe
Ja iskoristio oci..
Nemoj bona Hajrija ..imam ja..dao mi amidza Meho..dajdja Suljo..
Uzmi ..ako ne uzmeš naljutit cu se ..
Dok sam stavljao bijeli petodinar u džep pantalonica što ih je majka sama ručni sila..osjeti na svom obrazu vreli Hajrijin poljubac.
Hajrija..Hajrijaa..
Odzvanja je glas preko livade njene majke Sevlije
Eto me..letim..majka..
Okrenula se i potrcala preko livade..
Livade pune cvjeca.Livade pune mirisa..Mirisa mog zavicaja.Od njenog poljubca mislio sam da cu se unesvjestiti..Bio mi je potreban zrak..I ako je davno ušla u kuću Hajrijina slika još mi je bila pred očima. Onako lijepa..prkosna ..u onim njenim šarenim dimijicama ..Bila mi je ljepša i sladja od svih slipa i seceraka.koje su mi poklonili na taj dan ..Velicanstveni obredni dan..

    

Zlatomir Jovanovic

  

KONJSKI ŽIVOT

Hej vranče moj, vučeš čergu staru
iz prošlosti ove u novo doba,
jašem na tebi na svom samaru,
prašnjavim putem do našeg groba.

A kada se jako umorimo
i kad se ohladi žar skitanja
u hladu vrbe se odmorimo –
nastavimo u nova svitanja.

U svitanja i predele tuge,
do nove vrbe, vatre i reke,
ispod neke šarene duge,
sanjamo neke snove daleke.

Znam, i ti bi hteo toplu štalu,
gde nema zime, kiše i snega,
da gledaš posvuda ždrebad malu,
da nigde više ne bude stega.

I ja bih, veruj, isto to hteo
kunem se ciganskom čašću mojom,
vodio život ciganski, vreo,
uz mladu ženu sa decom svojom.

Iz zbirke poezije: "Rom to sam ja"
Autor: Zlatomir Jovanović

DIVNO JE POSETITI PRIJATELJE I PRIČATI I DRUGIM PRIJATELJIMA O NJIHOVIM DIVNIM PRIČAMA I PREDIVNOJ POEZIJI.

VOLIM VAS PUNO  BZ