✻ღღ¸.✻✿✿*ﾟ‘ﾟ･ ...---...    SOS,,,NE MOGU DA UZLETIM,,,POMOZITE   ...---...   SOS...

                                                                                                                                                              Sleteli su  na obližnju njivu ...od snage obrtaja elise  žito je polegalo tako da mu nije bilo tesko da ih vidi...Nije mogao da veruje svojim očima ...prizor koji je ugledao skoro mu je suze na oči naterao...ali zbog ozbiljnosti situacije brzo je došao k sebi ...Srna se svojim zlatastom mladom kožom utopila u zlatna žitna polja ...mladi su se trgli ali  su ostali uz majku... Joškovom pogledu  iskusnog vojnika ništa nije promaklo...
-Gospo mila premila , pomozi...pa oni su... tek ugledali svet..Prišao je tik... Osetio je intuitivno da ne treba sada da se makne... Mlada žena je ležala sa  tek rođenom bebom na grudima...Srma ...mlada životinja je lizala lice deteta...
-Mila Gospo pomozi...molio se dok  mu je srce udaralo duplim ritmom ...prestao je da diše ...čekao je...Čuo se plač novorođenčeta...
-Hvala ti Mila Gospo...Hvala Premila...
-Moja SRNA, moja SRNA...šaputala je mlada žena stežući bebu na grudi...moja Srna...čuo je Joško uzimajući ih obe obazrivo u naručje...
Smestili su se u helikopter ...nije mogao da se odvoji od njih...Mila Gospo, Slavko moj je samo  malo stariji... pomislio je ...
-Mila Gospo...pomozi....spasi ih,  daj im snagu da izdrže...ogrni dicu svoju svetom milošću, molim Te u ime isusa Krista tvoga Sina pomozi nam...Gospe moja, pomozi spasi ih ko moje najmilije ...Šaputao je Joško molitvu Premiloj...Zijo...
-Razumem inženjeru...