. ✿✿✿✿*ﾟ‘ﾟ GDE ĆEŠ BITI LEPA KEJO
DAJ DOVEČE TI DOĐEM... ✿✿✿✿*ﾟ‘ﾟ01.06.2015...15h21min
... I ovog jutra je proverila torbicu sa potrebnim stvarima... tek je ušla u deveti mesec , nije joj još termjn...pomislila je ..Pogledala je u njeno jutro...i nebo je bilo njeno , ma ceo svet je bio njen... Moj čovek...dolazi...Srce joj je radosno zaigralo...Zapevala je...volela je da peva majčine pesme......Beba se ritnula u stomaku...pomilovala je nežno stomak...
-Danas ti ćaća dolazi voljeno moje...volela je da priča sa svojom bebom...
-Ljubavi...idem sa Bremenom u šetnju , Majka. Otac. Brat...moji , skidaju detelinu ...Biće lepo...Čekamo te tamo...poslala je poruku pejdžerom i ostavila ga na drvenom, hrastovom stolu ...majčinom mirazu..Nasmejala se sretno...Da, deda joj je napravio ceo namestaj ...i sad majka ponosno zna da kaže... -Stavi to ćerko u sobu na očev i moj sto...
-Jel na majčin miraz, pitam kroz šalu, a ona se zasmeje...
-Ih ti i tvoj tata , on voli da kaže majčin miraz...to je naš sto, njemu sam sve donela ...i sebe ...i s njim rodila dao Bog vas troje , batu, vas dve ...pa se prekrsti, kaže ...,,Hvala ti Bože za ovaj osećaj ljubavi...
Izlazeći Sunčica je krsteći se ponovila majčinu molitvu...dočekalo je sunce raširenih zraka i ko da je zagrlilo te je prosijala ...
-Deda Lazo , dobro jutro, ljubim ruke ...idem sa Bremenom...tako je srnu zvala jer je bila bremena...da prošetam...tu , do njiva ...
-Dela, dela, jašta živa bila rano ...ljubi je u kosu...Ista si moja Anka a tvoja baba , da si zdrava i sretna...Gledao je za njom
Gledao je Lazar...Puj, puj, da je ne ureknem...Trudnoća je ništa nije izmenila u izgledu ...samo je stomak rastao , onako nežno, skladno...ponosno je nosila ...Trudnoćom je dobila tu posebnu notu ...blagostanja...ljubavi ...drugačijeg voljenja ...Ista majka...sunce ih grejalo...Gledao ja deda Laza za njom
Srna je čekala nežno cvileći ...
-Hajde Bremena vrema je da šetamo ti i ja...jesi me dugo čekala...O, srno moja ...mazila je po stomaku...-Koliko ti beba ovaj put imaš, prosli put je bila jedna , sad će dve sigurno...Srna je nežno dodirnula njuškom po rucu ...ko da je požurivala u šetnju...
-Idem Bremena, idemo...
-Vića, Vića, gde si tako krenula bez ovoga sto ti muž ostavio...deda Laza je nsio pejdžer u ruci...
-Deda , ljubim ruke moje mile , hvala mili moj ...ne žuri tako tu sam ja ...i mi ćemo polako...
-Odlučio sam , idem i ja sa tobom...pregledao sam, momci su marvu namirili...sve su završili...
-Hajde deda moj ..idemo...taman da mi pričaš kako si babu upoznao...
-Već sam ti pričao ne znam ni koji put...
-Molim te deda ...volim...a voliš je i ti...uhvatila ga ispod ruke dok je srna isla njoj kraj desne noge...Nebo je bilo tako plavo bez ijednog oblačka...vazduh je mirisao na zlatne plpdove ljudskog rada...Ptice su pevale svoju pesmu, lišće bagrema, srebrnih topola i ponosnih hrastova je pričalo svoju priču...
- E unuko moja moram ti ja sesti da ti to ispričam...pa sedne na klupu do kako on kaže bašče
-Anka je bila ... ona je bila...ma najlepša u svom selu...Taj dan smo mi momci u polju radili sa srpom i drvenim vilama...nije to ko sad ...Mladi mi .. moba , okuplo se staro i mlado...deca , nose vodu, mlade neveste donose hranu a mi... momci... tek stasali , puni snage, elana ...mi momčine ... uz pesmu...nije ništa bilo teško, .orila se pesma na njivi u glas se pevalo i nadpevavalo...Ona , moja Anka ...kako je ona pevala...anđeoski glas...kad peva vazduh milo treperi pa ko da ti dušu miluje a lice ...okruglo lice ko jabuka , mali lep nos, mala usta,osmeh mio smeh razdragan pa kad se zasmeje, obasja moje srce i ono, to moje srce ko da svetli pa samo ona vidi ...imala je nežnu belu kožu...belu...belu...pa kad se od aljine vidi , zadrhtiš od lepote... a kad žanje onim srpom ...ume, znala je ona , brza al nežna ...ma nežna ko srna, znao sam da nije za težak posao a oči, oči kestenjaste sa tačkicama koje su se razlivale u spektar boja u svetlosti od sunca, nežnog pogleda...pa kad te pogleda i iz tebe nežnost izađe pa se prospe celom njivom kud ona hoda i srpom žanje a ja se uspravim sesir na glavu namestim protrljam ruke pa krenem ...a moje telo gipko uhvatim ritam i i na njenu stranu pređem pa joj pomognem a ona ...nasmeši se pogleda me veselo i kaže... -Sokole ajde zapevaj... a ja sretan što mogu da joj pomognem...i...krenem...onim moji krupnim glasom... pa momci pesmu prihvate...devojke pesmom odgovore...
-Kako deda Lazo, pa ga poljubi u ruku...
Ustane deda Laza pa polako krene poštapajući se
-ovako , s ljubavlju, punim glasom...pa zapeva...
-Gde ćes biti lepa Kejo
daj doveče ti dođem
aj pola aj polako
ajd laga ajd lagano
-Ja ću biti u đul bašti
bosiljak sejati...
aj pola aj polako,
ajd laga , ajd lagano...
Bosiljak će mirisati
po mirisu mi dođi
... Sunčica je radosno prihvatila nadpevavanje...
orilo se polje od dedine i njene pesme...BZ
... ... ... ... ... ... ... ... ...
